Psihoškola
Advertisements

Neverbalno – iz ugla nauka

Procene sociologa i psihologa koliki se deo naše komunikacije odvija bez upotrebe reči kreću se od 65% do 94%. Socijalni antropolog Edvard T. Hol smatra da je oko 60 posto naše ukupne komunikacije neverbalan. Međutim, kada je u pitanju prenošenje isključivo emocija, procenat neverbalno prenetih poruka dostiže čak 99%! Istraživanja psihologa sa Univerziteta u Alberti iz 2005. godine sugerišu da gestikulacija tokom govora može poboljšati upotrebu jezika. Oni su posmatrali gestikulaciju kod dece koja govore dva jezika i iznenadili se onim što su opazili. Suprotno od očekivanja, ova deca su više gestikulirala dok su pričala na jeziku koji su smatrala «jačim», tj. bolje ga i lakše govorila! Na osnovu nekih ranijih studija i ovih rezultata veruje se da postoji funkcionalna veza između gestikuliranja, pristupa memoriji i upotrebe jezika.

Već samo interesovanje veoma različitih  naučnih disciplina govori o kompleksnosti i značaju neverbalne komunikacije. Ona je predmet zanimanja i izučavanja brojnih disciplina kao što su antropologija, biologija, sociologija, psihologija, arheologija, lingvistika i dr. Prvu naučnu studiju neverbalne komunikacije objavio je Čarls Darvin 1872. godine, mnogo poznatiji kao tvorac teorije evolucije. On je proučavao i prvi objavio zapažanja o iskazivanju emocija kod čoveka i životinja. Kasnije, antropolog Gregori Bejtson primetio je da evolutivno starija, neverbalna komunikacija nasleđena od naših predaka, tokom evolucije nije kod ljudi jednostavno zamenjena verbalnom, već se uporedo s njom razvija i dalje postajući bogatija i kompleksnija. Zatim je čuveni sociobiolog Dezmond Moris šezdesetih godina 20. veka napravio malu revoluciju kad je obimnim studijama i u brojnim knjigama pokazao da veliki deo gestova i ponašanja koje smo pomalo uobraženo smatrali isključivo ljudskim, ustvari čine deo našeg animalnog nasleđa koje delimo sa drugim sisarima. U svom nastojanju da dobije neiskrivljenu sliku ljudskog ponašanja on je više godina pažljivo posmatrao ponašanje ljudi u preko 60 zemalja sveta i načinio liste i fotografije tipičnih telesnih aktivnosti ljudi. Na ovom polju rada, njegova «laboratorija» postaju razna mesta okupljanja, autobuske stanice, supermarketi, liftovi, stadioni, ulice, sudnice. Čak i prilike kao što su dosadni skupovi i politički govori. Ovaj naučnik je pažljivim posmatranjem ljudi, tehnikama kakvo se obično primenjuje u proučavanju životinja, na poseban način osvetlio i istakao vezu između ljudi i životinja, kao i između ljudi iz različitih podneblja. Ova otkrića su mu donela, osim svetske slave, i dosta srditih osporavanja i protivnika među onima koji nikako nisu mogli da se pomire sa činjenicom da razlika između ljudskog i životinjskog i nije tako velika kako u svom samoljublju čovek voli da zamišlja, i da tu ne postoji nepremostiva provalija već puno toga zajedničkog. To i nije tako čudno ako se setimo da se i životinje, baš kao i ljudi, hrane, bore, znaju za ljubav i bes ili se jednostavno igraju.

Advertisements

Naš tajni govor

Čovek je postao toliko koncentrisan na reči da zaboravlja kako položaji, izrazi i pokreti govore za sebe. Pored poruka koje razmenjujemo rečima, što je osnov verbalne komunikacije, svakodnevno šaljemo i odgovaramo na hiljade neverbalnih poruka, tj. poruka koje se prenose odvojeno od reči. One se upućuju položajem i pokretima tela, jačinom i intonacijom glasa, izrazima lica, i šire, našim navikama, odećom, bojama i ukusima. Takve poruke u ponašanju opažamo brzo jer usmeravaju odgovore na pitanja kako se neko odnosi prema drugima i načinu na koji vidi sebe. Ova tzv. neverbalna komunikacija predstavlja bitan deo komunikacije uopšte, procesa slanja i primanja informacija.

Na neverbalne poruke reagujemo emocionalno bez poznavanja razloga zašto je to tako. Većinu aktivnosti koje su deo neverbalne komunikacije izvodimo spontano, nesvesno i bez analiziranja. Slikovit primer je da većina ljudi nije u stanju da se seti da li pri prekrštanju ruku preko grudi odozgo stoji desna ili leva ruka. Ili, slično, ako nekog upitamo koji palac stoji iznad kog kad su mu ukršteni prsti na rukama. Iako su slične pokrete i položaje izvodili nebrojeno puta, ljudi često ne mogu da pouzdano opišu formu svojih aktivnoti. Probajte!

Neverbalna komunikacija (i na času)

Tokom dana svako od nas šalje i odgovara na hiljade poruka bez upotrebe reči. Na takve poruke često reagujemo emocionalno ne znajući zbog čega. Većinu tih aktivnosti izvodimo nesvesno i nismo u stanju da tačno opišemo, na primer, da li ruke ukrštamo tako da leva stoji preko desne ili obrnuto.

U mnogim zemljama pokazivanje znaka rukom pri kom su palac i kažiprst spojeni vrhovima tako da prave «o» znači da je nešto dobro izvedeno. U drugim zemljama, međutim, isti znak se može doživeti kao uvreda, a u Japanu ga razumeti kao traženje novca…

Dobro poznavanje stručne materije nije jedino značajno za uspešnost predavanja. Izuzetno je važan radgest na neverbalnim veštinama i kreiranju klime koja unapređuje učenje i pamćenje. Nije jedino važno šta će se na predavanju reći, već i način na koji će se to učiniti.

Nastavlja se…